Zlatibor – planina zlatnih borova

Planina zlatnih borova, blago zaobljenih vrhova i visova, sa najvišim vrhom Tornikom (1496 metara) nalazi se u jugozapadnom delu Srbije, na oko 200 km od Beograda, 230 km severno od Podgorice i 175 km istočno od Sarajeva. Zlatibor predstavlja područje izuzetnih prirodnih karakteristika zapadno od Užica, koje se prostire do granice sa Bosnom i Hercegovinom, a prema jugu skoro do Nove Varoši, zauzimajući teritoriju između reka Sušice i Uvca. Prosečna nadmorska visina zlatiborskog područja iznosi oko 1000 metara. 

Nekadašnje čobane po livadama odavno su smenili „savremeni nomadi”, ljubitelji odmora na planini, zato su tu mnogobrojni hoteli i apartmani njima namenjeni. A tek Mokra Gora sa vozom „Ćirom”, Stopića pećina sa najdubljim bigrenim kadama na Balkanu, „Staro selo” u Sirogojnu, vodopad visok 20 metara u Gostilju, manastir Uvac, Vodice, Šainovci,..

Na velikoj tabli kraj magistrale ispred ulaza u turistički centar Zlatibora krupna slova privlače pažnju: „Gledaj visoko, diši duboko, ovo je Zlatibor”. I kao po komandi, pogled sa tog prevoja začas odleti širinom zlatiborskih prostranstava, niz zelene livade i proplanke sve do okolnih uzvišenja. Puca vidik duž blagorodne visoravni, nigde mu kraja, zelenilom se mase došljaka odmaraju od sivila betona i asfalta a vazduh zlatiborski, dubokim udisajem, namah opija. Od tog opijanja se, vele Zlatiborci, nikad ne trezni – jedini lek je da se ponovo dolazi i udiše. I dolaze turisti ovde masovno, već duže od veka, mame ih čari „zlatne planine”. Ovo je, statistika kaže, najposećenije planinsko turističko mesto u Srbiji. Posećuje ga oko 250.000 ljudi godišnje, ostvari se milion noćenja. Gostiju ovde, na hiljadu metara iznad mora, ima i leti i zimi, u sezoni i van nje.  

Odvajkada se Zlatibor zove vazdušnom banjom i to je jedna od najvažnijih ovdašnjih vrednosti. „Ko nije bio na Zlatiboru taj ne zna šta je zdravo mesto”, napisao je pesnik Jovan Dučić. Sunce ovde izdašno greje, gotovo kao na moru, više je od 200 sunčanih dana godišnje. Leta su topla, a zime blage, magla se i ne zadržava dugo. Kažu da blagotvorni zlatiborski vazduh nastaje sudaranjem kontinentalne i mediteranske klime preko ovih prostora („ruža vetrova"). Takva planina, uz to i stalno provetrena, godi obolelim od disajnih oboljenja, pa i anemije, bolesti tiroidne žlezde, malaksalima, umornim. Tako se turizam ovde i začeo, traženjem leka, da bi vremenom produžio u druge, modernije smerove.